Vreo letnji dan pružio mi je priliku da se malo više bavim svojim mislima i interesovanjima
Školska godina već je pred vratima pa su mi misli potkrepljene znanjem i iskustvom krenule u tom pravcu VASPITNO – OBRAZOVANOG sistema kod nas.
Uočljivo je da se reč vaspitanje nalazi na prvom mestu ispred obrazovanja. Da li je u praksi tako?
Počevši od predškolstva pa naviše. Nije.
Kada roditelji pričaju o svojoj deci u vrtiću, školi retko pričaju o ponašanju dece, odnosu prema drugima. Pričaju o uspesima u vrtiću ili ocenama u školi.
Setite jedne izjave koju je neko nekad rekao da to što je neko obrazovan ne mora istovremeno da znači da „ima i obraza“. Nedovoljno obrazovan čovek (po našim merilima) može biti razumniji, pošteniji, otvoreniji i sa više empatije..
Ako se vratimo na vaspitno – obrazovni sistem možemo zaključiti da se OBRAZOVNI sistem stavlja na prvo mesto. Nije bitno kakav je čovek bitno je da ima sve petice. Kako to deca su nam sve nesamostalnija, bez radnih navika, manje druželjubiva, sa manje empatije a sve je više odlikaša. Ne samo odlikama već onih sa Vukovom diplomom.
Setih se i jedne stare priče kada je učitelj otišao u školu da pita za svoje dete. Pitao je da li je redovan na času, da li sluša, druži se, da li laže, da li se tuče, da li poštuje učitelja??? Kada je dobio sve zadovoljavajuće odgovore krenuo je kući. Na učiteljevu opasku da su mu sve ocene loše odgovorio je da to nije njegov problem već problem škole jer ono što je do njega on ga je kući naučio.
Nažalost zbog trka za novcem danas su i porodice zatajile. Ne bave se dovoljno decom. Ocene su postale bitnije od moralnih vrednosti. Tu su i telefoni sa kojima se druže umesto sa roditeljima a i neki neprimereni sadržaji, lažne vrednosti.
Takođe i vaspitna uloga svih vaspitno – obrazovnih ustanova stavljena je u zapećak.
Šta smo dobili? Decu koja prvog komšiju ne pozdrave, sebe uvek stavljaju u prvi plan, nije ih briga za tuđa osećanja…..
Sa manje dragih ljudskih vrlina. (poštenje, odgovornost, istinoljubivost).
Zatim buduće ljude sa manje socijalnih veština koje pomažu u svakodnevnom životu ( kritičko mišljenje, saradnja, asertivnost (upornost, samosvesnost, samopouzdanje, samopoštovanje) briga i drugom i o samom sebi, prepoznavanje sopstvenih i tuđih emocija.
Drage kolege imala sam potrebu ovo razmišljanje podeliti sa vama sa željom da se VASPITANJU vrati vodeća uloga
Srećan početak
Čuvajte i volite decu. ❤️
Evo predloga jedne aktivnosi sa decom:
Unesite u sobu raznobojne balone. Pustite decu da se slobodno igraju sa njima, da ne dozvole da padnu na pod.
Posle nekog vremena predložiti deci da uzmu balone i da se malo odmore.
Svaki balon neka ode do svoje kuće. (obruč određene boje)
Zatim deca za njima i onda vaspitač kaže da za sve balone ima po jedno pitanje. (za starije grupe)
Plavi – Šta najviše vole da rade u vrtiću?
Crveno – Šta ih raduje?
Zeleni – Kada su zadnji put bili tužni i zbog čega?
Žuti – Jedan primer lepog ponašanja
Ljubičasti – Zbog čega se ljute
Posle balone deca mogu oslikati flomasterima i da pokažu šta misle kako su se osećali u igri sa njima.
Čedislavka Popović
